Uzvišeni Allah kaže:
"Reci: Za ovo od vas ne tražim druge nagrade, osim da onaj koji hoće, pođe Putem koji vodi njegovom Gospodaru."
(El-Furkan, 57.)
Ovaj ajet ukazuje na obavezu da se reformator potpuno oslobodi ličnih interesa i okrene od dunjaluka ljudi, kako ne bi pomislili da ima loše namere, poput želje za bogatstvom ili ugledom.
Naime, prvi utisak koji nepravednici steknu o reformatorima, kada im ovi ukazuju na njihovu zabludu, jeste da žele da im preotmu vlast i položaj.
Budući da su njihove duše navikle da slede svoje strasti, plaše se konkurencije i sumnjaju u iskrenost reformatora.
Tako su i u Mekki mislili o Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa su mu nudili bogatstvo i žene.
U Musnedu se prenosi od Abdurrahmana ibn Šebila da je rekao:
"Čuo sam Allahovog Poslanika kako kaže:
'Učite Kur’an, a kada ga naučite, nemojte u njemu preterivati, nemojte ga zapostavljati, nemojte od njega praviti sredstvo za sticanje imetka i nemojte ga koristiti za traženje položaja."'
O mudrosti zabrane da poslanici i njihovi sledbenici traže dunjalučku nagradu za svoje delovanje već je bilo govora kod Allahovih reči:
"O narode moj, ja od vas ne tražim imetak za ovo!
Moja nagrada je jedino kod Allaha, a ja neću oterati one koji veruju, jer će oni sigurno sresti svoga Gospodara.
Ali ja vas vidim kao narod koji ne zna."
(Hud, 29.)
📚Et-Tefsiru vel-bejan
✍🏼 Šejh Abdulaziz Et-Tarifi, فرج الله عنه
